Pre par godina sam bližnjima iznela svoju prvu recenziju Egipta iza koje i danas stojim: Bilo je užasno i jedva čekam da se opet vratim i ponovim sve. Kada sam dočekala da se vratim, tamo sam ostala godinu dana. Mašala! Posle tih godinu dana provedenih u komadu u Egiptu, vratila sam se u Srbiju na par meseci, pa opet otišla u Egipat na par meseci i tako sada otprilike i izgleda taj moj toksični ciklus odlazaka i dolazaka u Egipat.
Ništa ne može da vam slomi duh i liši vas opterećenja sopstvenim egom kao boravak u Egiptu. Nigde se nećete osećati tako malim, tako beznačajnim kao tamo – ne zato što su stubovi u Karnaku impozantni, piramide zastrašujuće velike i drevne ili zato što prizor četvorice Ramzesa u Abu Simbelu koji streme u nebo i večnost pružaju neverovatno jasan uvid u beznačajnost kratkog života omalenog posmatrača. Ne, to može samo da vam blago okrnji duh i tek uvede u spoznaju o prolaznosti i besmislu života. Završni udarac zadaće vam prodavci i uvaljivači svega i svačega. Biće tu, spremni da vas dočekaju u tom slobodnom padu i dokusuriće vas.
Šta hoću da kažem? Egipat je zaista pun čudesa koja ne mogu da vas ne prodrmaju iz temelja. Postoji razlog zašto su piramide, Dolina kraljeva, Abu Simbel, Karnak, Memnosovi kolosi… vekovima na listi želja svih putnika i zašto im se čovečanstvo oduvek divi.
Egipatski zen
Skup tolikih čudesa mogao bi da u posmatraču izazove svakakve reakcije – od egzistencijalne krize, postavljanja pitanja o smislu bilo čega, potpunog rebusa na temu ko je to i kako izgradio (pogledajte samo History kanal koji praktično živi od impozantnih spomenika rasejanih po Egiptu i teorijama o drevnim vanzemaljcima koji su to sve sagradili), ali na svu sreću, tu su prodavci koji će vas odmah nakon što se okrenete od građevine, omamljeni od sunca, sparine, peska i fascinacije uvući u ovozemaljski svet, i to onaj najniži od svih svetova. Jednom rečju – balans. Jednostavno je, ako planirate da odlebdite visoko, treba vam dugačko i teško sidro koje će vas vratiti nazad.
Lista svetskih i istorijskih čuda koje možete obići u Egiptu je impozantna i vrlo lako može da se desi da vas izlet odvede u neki svet fantazije iz kog je teško trgnuti se – uostalom, svi smo nekada imali makar kratak period kada smo maštali o karijeri egiptologa. E, da se to ne bi desilo i da biste se što brže prizemljili iz tog drevnog, fantastičnog sveta i vratili što bezbolnije dosadnoj svakodnevici treba vam jedan dobar udarac realnosti i tu na scenu stupa egipatski prodavac džidža bidža. Oni mu dođu nešto kao oni pametni budilnici koji zvrndaju i zvrndaju dok ne rešite matematički problem koji su vam postavili. U suprotnom, samo biste pritisnuli snooze dugmence i vratili se u topli krevet snu koji biste da produžite. Ovako, alarm pišti li pišti, vi se znojite nad zadatkom i uskoro ste sa očima kao tacnama spremni da krenete sa otaljavanjem dana koji će se ispostaviti mnogo dosadnijim i gorim nego san iz koga ste grubo probuđeni. E, tako vam je isto i sa prodavcima. Omamljeni ste od, recimo, piramide o kojoj maštate još od detinjstva, a sada ste tu i ne znate šta ćete od sebe. Ne želite ni da se odmaknete od nje i ne želite da se taj dan završi. Pred vas iskače čovek koji nudi nešto, prodaje nešto, insistira na nečemu, nudi nekakvu uslugu. Mozak iste sekunde mora da se trgne i krene da radi punom parom jer, u pitanju je prevara i ako ste omamljeni i tromi lako možete da završite kao plen, što će biti bolno po vaš novčanik, a još više ego kada se vratite u svoju sobu, stanete pred ogledalo i vidite kolike vam magareće uši vire iz glave.
Egipatski antizen
Za egipatski goreopisani jin, sleduje jang u vidu prevaranata na koje ćete naići svuda gde se okupljaju turisti. Cilj igre je uvek isti – da vam izmame što više para na bilo koji način. Sredstva ne biraju i uvek ih unapređuju pa tako postoji jedan klasičan set prevara koje traju praktično oduvek i koje su standardne za turističke atrakcije širom sveta, a postoji i inovativan set – tu zapravo i vreba opasnost jer dok vi vrtite u glavi sve moguće scenarije na koje ste bili namagarčeni ili vam je neko ispričao da je bio namagarčen, prevarant na vama vrši novu tehniku za koju još niste čuli i u stanju opšte zbunjenosti, buke, vrućine, haosa jednostavno postajete lak plen.
Od klasike tu je uvek dobronamerni lokalac koji vas obaveštava da ste prema turističkoj atrakciji krenuli u pogrešnom smeru ili da je glavni ulaz zatvoren, pa će vam on pokazati pravi put. Nikada ne nasedajte na to i samo produžite svojim putem do zvaničnog i jasno obeleženog ulaza.
Još jedna standardna prevara bilo gde na svetu je uvaljivanje nečega u ruke, nakon čega će prevarant insistirati da za tu tričariju platite. Da li je to zbog sveopšte haotične atmosfere, vrućine, sunca ili mističnog uticaja piramida, ova prevara zapravo dosta često prolazi. Prodavac vam tutne u ruke poklon, obično maramu koju vam namesti oko glave, vas je ponela atmosfera piramida, kamila, ta marama je samo šlag na torti i super je za slikanje i onda prodavac ispruži ruku i insistira da platite svoj poklon, po mogućstvu u visini njegovog višednevnog pazara.
Često se dešava i da vas prevarant želi da se fotografiše sa vama. To obično rade klinci i tinejdžeri i budu ekstremno dosadni i naporni. Dosta ljudi pomisli da im je jednostavnije da zastanu i puste klinca da napravi selfi sa njima, međutim onda odjednom traže bakšiš i za to. Da, nema nikakvog smisla da date bakšiš nekome ko je došao da vas moli da napravi selfi sa vama svojim telefonom, ali jednostavno ne treba tražiti logiku u bizarnim potezima prevaranata, već jednostavno odbijati svaku interakciju – i verbalnu i neverbalnu.
Taksi je inače potpuno nepotreban u Egiptu jer, hvala bogu, postoji Uber i to je dobra vest za sve turiste. Naravno, i Uberisti imaju svoje fore, ali to je tema za neku drugu priliku. Kod taksista je problem to što morate da ispregovarate cenu pre nego što uđete jer je 90 posto šansi da će mu taksimetar biti “pokvaren” ili će se pokvariti baš u toku vožnje. Na sve to, vožnja do piramida je posebna poslastica jer taksisti ne vole da voze tamo, budući da su male šanse da će nekog pokupiti u povratku jer je većina turista tamo sa već organizovanim prevozom, pa će pokušati da vam prodaju priču da mora da vas ostavi negde ranije jer je nadalje zabranjen prilaz automobilima – ne nasedajte na to – pa ćete insistirati da vozi do ulaza, a onda će on uspeti da vam to dodatno naplati. Kako? Tako što vam je jednostavno muka od cenkanja, a kada to prevedete u stranu valutu, sve je to par dolara ili evra više, što je zaista sitan novac da biste zbog njega sebi potpuno kvarili dan i putovanje.
Zato sedite u Uber, ili sa vodičem u organizovani prevoz i nakon što kročite nogom na mesto okupljanja turista, ne obraćajte se nikome osim vodiču i saputnicima koje znate, ne odgovarajte nikome, ne usporavajte ni zbog koga. Kontakt očima uspostavljajte samo sa piramidama – uostalom, zbog njih ste i došli. I čak i ukoliko vam se čini da ćete da proključate od muke od nasrtaja prevaranata, uvek imajte na umu da su piramide večne, a večan je i haos oko njih i to je prosto tako – istovremeno užasno i zapanjujuće lepo. Kada pomislim da mi je muka od Egipta, uvek mogu da me uteše Floberove beleške sa njegovog proputovanja koje se desilo 1849. godine – evo šta kaže: “Ovo je zbilja zanimljiva zemlja. Primera radi, juče smo bili u jednom od najboljih kafića u Kairu i u isto vreme su sa nama u prostoriji bili magarac koji je vršio veliku nuždu i gospodin koji je u jednom ćošku vršio malu nuždu. Niko se tome nije začudio niti bilo šta komentarisao”. A onda, u sledećem trenutku primećuje: “Egipat je divno mesto puno kontrasta, gde najdivnije stvari svetlucaju usred prašine”. Ili, prosto rečeno: Egipat je užasan i jedva ćete čekati da mu se vratite.