Da li sam ozbiljan filmski kritičar? Definitivno nisam, ali opet prijatelji mi se uvek obraćaju za preporuku kad požele da pogledaju dobar film/seriju. Verujem da je to rezultat činjenice što jednostavno gledam stvarno puno, puno toga, nisam izbirljiva kada je reč o žanrovima i retko koji dobar film prođe ispod mog radara.
Da ne dužim previše, jer verujem da ste se ovde našli u potrazi za preporukom za stvarno dobar film – onaj posle kog nemate utisak da ste upravo nepovratno bacilli dva sata svog života. Pa, ovo je moja lista pet najboljih filmova koje sam gledala u martu, koji su definitivno potrošene minute mog života.
1. “Babylon”
Ovo je film koji je užitak za sva čula; mene je oduševio specifičnom, glamuroznom estetikom karakterističnim za 20-e godine prošlog veka, fenomenalnim kostimima, stvarno dobrom muzikom i maestralnom glumom. Bred Pit je još jednom dokazao da lako pliva u najrazličitijim ulogama i da im vrlo lako udahne život i karakter, pa je upravo njegova rola na mene ostavila najjači utisak. I njegov lik u filmu je vrlo autentičan, pričajući nam priču o tome koliko je tanka granica između slave i propasti i uveravajući nas u 100 puta potvrđenu istinu – uspeh ne garantuje ličnu sreću.
Ono što se sa pravom zamera filmu jeste prolongiranje radnje i donekle njen nedostatak, ali ovo je film gde je akcenat na estetici i karakterizaciji likova, a ne na samoj fabuli. Ovo je svojevrsni filmski spektakl koji publici nudi prelepe kadrove i vrhunsku glumu, najavljujući pritom sa svojih 189 minuta eru dugih filmova – vodeći trend u Holivudu.
2. “The Menu”
Ovo je neverovatno zabavan film za koji vam, ipak, treba dobar želudac! Opisan je kao horor komedija, ali činjenica je da ne pripada nijednom od ova dva pomenuta žanra, osim ako nemate zaista apsurdan smisao za humor. Sa druge strane, pojedine scene su toliko bizarne i obojene strahotom i krvlju, da mi je jasno zašto je svrstan u horor, a donekle imam određenu predstavu zašto je reč o komediji. Jednostavno, smešno je koliko su labavi ljudski principi i uverenja kada se nađe u situacijama gde mu je život na izmaku.
Prati li ekstremno bogatstvo i ekstremna glupost? Sigurno ne uvek, ali ponekad je teško ne zapitati se ovo – i to nam ovaj film i pokazuje .
Film je brz, sulud i na određeni način genijalan, a nudi kritiku savremenog društva koja vas tera da preispitate i sebe i krug u kome se krećete. Definitivno nije za svakoga, ali jeste osvežavajuć, drugačiji i ne može da vas dobro ne razmrda.
3. “The Takedown”
Obožavam francusku kinematografiju, ne postoji nijedan francuski film koji sam pogledala, a za koji mogu da kažem da je loš. Upravo suprotno – u 95 odsto slučajeva ispostavilo se da samo to što je francuski garantuje da je veoma dobar. Francuzi uvek stavljaju akcente na međuljudske odnose, bojeći film lepim emocijama i izvesnom lakoćom. Takav je slučaj i sa akcionom komedijom “The Takedown” koja je verovatno imala za cilj da na neki način imitira prepoznatljive holivudske komedije ovog tipa, ali su to, naravno, uradili bolje. Ova akcija, kao i sve takve, pomalo je glupa i spaja dva potpuno različita detektiva na jednom slučaju, dovodeći ih u niz zamršenih situacija. Ceo film deluje pomalo neozbiljno, ali pritom ostavljajući utisak da je to urađeno sa namerom, a mogu samo da kažem da iz njega nećete ništa naučiti, ali ćete zato imati vrlo zabavnih i opuštajućih 120 minuta.
4. “Glass Onion: A Knives Out Mystery”
Odlična filmska misterija, daleko, daleko bolja od svog prethodnika “Knives Out”, koja nudi sjajan zaplet, neobičan rasplet, puno dobrih glumaca na jednom mestu i pre svega – prija oku. Kadrovi su lepi, puni luksuza i raskoši, kostimi moderni i atraktivni, a likovi prijemčivi. Danijel Krejg je u ovom filmu, bar tako ja na to gledam, zapravo svjevrsna moderna vezije legendarnog Herkula Poaora i uverena sam da će vam se dopasti njegov lik – on je praktičan, ali ekscentričan, veliki džentlmen, uvek sjajno obučen, veoma inteligentan, a po potrebi i grub i nemilosrdan ako to istraga zahteva od njega.
“Glass Onion: A Knives Out Mystery” je svakako film kome morate da date šansu, ako već niste, jer je retkost na jednom mestu videti 10 fenomenalnih holivudskih glumaca, a pritom pripada žanru koji više od ostalih drži pažnju – malo ko može da odoli dobroj misteriji.
5. “A Boy Called Christmas”
Osim činjenice da je jedan moj poznanik ovaj film izbacio kao toplu preporuku na svoj Instagram stori, nemam drugo objašnjenje zašto sam usred marta pogledala pravi, pravcati božićni film.
Svakako se nisam pokajala, jer dečji filmovi uvek sa sobom nude posebne emocije i podsećaju nas na najveće životne vrednosti – ljubav, zajedništvo, odanost… Ovaj nije izuzetak, a nemojte ni da vas zavara činjenica epitet dečji – on je to samo na površinu. Zapravo, ima bolji zaplet od većine ostvarenja za odrasle, pa je zabava zagarantovana. “A Boy Called Christmas” je sjajno rešenje i ako ste u potrazi za filmom u kome može da uživa cela porodica – od 7 do 107 godina!