Žao mi je što Crna Gora ne ume verodostojno da predstavi ostatku sveta svoje lepote kojih zaista ima mnogo, praktično su na svakom ćošku. Ne mogu da pobegnem utisku, posle tri godine života ovde, da ni sami Crnogorci nisu previše zainteresovani da otkriju šta sve njihova zemlja ima da ponudi ili da s druge strane to ne cene dovoljno, i svakako ne pričaju dovoljno o tome.
Ja sam lično obišla puno toga, znam svaki kamen Boke Kotorske, u kojoj sam stacionirana, a imala sam elana, volje i željda upoznam i ostatak primorja i čitave zemlje. Uvek se iznova oduševim svime što Crna Gora krije – ovo je vrlo interesantno podneblje gde se spajaju različite kulture i tradicije i gde je sudar mora i planine oblikovao način života, ali i temperament čitavog naroda. Gde god da se zaputite budite sigurni da vas čeka puno iskustava i lokaliteta, novih doživljaja, drugačijih predela. Danas želim da vas upoznam sa onim što možete da posetite u Baru – centralnoj luci i najživljem i najvećem primorskom gradu u Crnoj Gori.
Barska rivijera je prostrana, široka i stvarno živa, čak i tokom zimskih meseci koji su tradicionalno prilično statični na ovom podneblju i ta gradska energija pomešana sa energijom primorskog mesta ostavlja lep, moderan utisak. Duga šetnja i kafa i sladoled sa pogledom na nepregledno plavetnilo, doživljaj koji ne može da vam ne prija i ne relaksira vas. U neposrednoj blizini šetališta je i dvorski kompleks kralja Nikole I – prelepa, luksuzna vila tipične arhitekture za kraj 19. veka sa zimskom baštom i kapelicom. Cena ulaska u ovu vilu, koja nosi ime “Topolica”, je simbolična – svega jedan evro, a unutar nje nalazi se i Zavičajni muzej. Ukoliko Bar posećujete u toku zimskih meseci, pa ručak pored obale mora nije opcija, moj glas ide za restoran “Mornar” – prostor je atraktivan, cene pristupačne, a hrana – izvrsna!
Prava čar Bara zapravo jeste staro jezgro grada, udaljeno 10-ak minuta vožnje od rivijere i centra, a nudi autentičan doživljaj prošlosti i šetnju kroz vreme naših baka i prabaka, deka i pradeka – kada je sve bilo daleko prostije i jednostavnije, a ipak se čovek više trudio da ugodi i sebi i drugima.
Obilazak starog Bara treba početi tradicionalnim doručkom – mekanim uštipcima sa sirom i/ili džemom i jakom, crnom kafom iz bakarnog fildžana, a neka to bude restoran Kaldrma. Ovaj restoran je ne samo mesto za okrepiti se i napuniti stomak, već nudi lep uvid u arhitekturu starog orijentalnog stila – obavezno ga obiđite iznutra. Jasno možete zamislite kako se tu nekada odvijao porodični život.
No, pored ovog postoji još niz lepih, šarenih kafića i restorana smeštenih duž čitave glavne, kaldrmisane ulice starog Bara. Tu su i simpatične suvenirnice, zanatske radnje, prodavnice maslina, badema, vina, soka od šipka, maslinovog ulja, ratuka i privatne kuće, koje nisu mnogo menjale svoj prvobitni izgled, pa doprinese toj ruralnoj, starinskoj, prijatnoj atmosferi.
Tvrđava Stari Bar u podnožju planine Rumije je srce ovog mesta i ono što zaista treba doživeti; ulaznica košta 3 evra, zanemarljiv trošak za ono što nudi – podsećanje na burnu prošlost, različite civilizacije koje su ostavile svoj trag, ali i prelep panoramski pogled.
Za detaljan obilazak kompleksa unutar zidina tvrđava potrebno je najmanje pola sata, a pripremite se na udar prošlosti u svom punom sjaju – videćete oružarnicu, hamam, crkve iz različitih perioda istorije, džamiju, očuvane palate, amfiteatar… Uličice tvrđave su svojevrsni vodiči kroz vekove i različita istorijska razdoblja, postoje podaci da su temelji grada stariji od dva i po milenijuma!
Zato nije ni čudo što u okviru ovog zdanja možemo videti uticaj različitih kultura i perioda prošlosti; od grčkih kolonijna preko srednjeg veka, vladavine Mletaka, potom i Turaka… Vredno, neponovljivo iskustvo!