Pre nego što odgovorimo na pitanje iz naslova, neophodno je da se osvrnemo na saobraćaj u Egiptu. Ako je boravak u Egiptu avantura, učestvovanje u saobraćaju u bilo kojoj ulozi – kao pešak, vozač ili samo nevini posmatrač, može da se podvede pod adrenalinsku Olimpijadu.
Bogatstvo jednog jezika može da se meri različitim metodama. Recimo, po tome koliko ima vrlo konkretnih izraza za svaku moguću situaciju. U skladu sa tim, mi, turisti u Egiptu možemo da se podvedemo pod izraz “havaaga”, s tim što h zvuči više kao “kh”. Khavaga je stranac, turista koji nema pojma o tome kako stvari funkcionišu tu gde se zatekao. Nema nužno uvredljivu konotaciju, jednostavno je činjenično stanje i pristajete da budete khavaga svaki put kada pitate cenu nečega i bez dalje rasprave i cenkanja istresete traženu sumu prodavcu. Khavaga ste i kada, u nameri da pređete ulicu, krenete da šipčite bulevarima Kaira u nadi da ćete u nekom trenutku naići na semafor, pešački prelaz ili bilo šta što bi vam pomoglo da se materijalizujete u jednom komadu na drugu stranu.
Pravila saobraćaja u Egiptu
Kretanje ulicama Kaira je stvar koja se uči. Čovek, odnosno khavaga, bi možda pomislio da može da iskoristi znanje o saobraćajnim pravilima kojim već raspolaže, međutim, ovde vladaju drugi zakoni. Pre svega, zakon jačeg. Nema pravila desne strane niti bilo čega tome sličnog. Pravilo prvenstva ima pre svega onaj koji je veći. Kamioni, tako, imaju apsolutno prvenstvo prolaza šta god da rade i gde god da su se zaputili.
Drugi faktor koji određuje pravo prvenstva je koliko glasno i nervozno vozač trubi. Postoji nekoliko tipova trubljenja, a sirena je uvek u upotrebi. Na ulicama Egipta u svakom trenutku se trubi, a ne samo u konfliktnim situacijama. Kratki potezi sirenom su znak okolnim vozačima da ste tu. Zašto biste vozili ulicom i trubili da date do znanja drugim vozačima da ste tu, sigurno se pitate? Ako je to pitanje koje postavljate, onda svakako niste primetili šta nije u redu na fotografiji sa početka teksta.
Stvar je u tome da se egipatski vozači ne zamaraju gledanjem u retrovizore. Kada osete potrebu da se prestroje, to će i uraditi. Ako ste im vi na putu, na vama je da im trubnete kako biste im dali do znanja da ste prisutni.
Takođe, važno je napomenuti i da je broj traka u Egiptu proizvoljan. Retko ćete videti ijedno vozilo koje se drži trake. Uglavnom se vozi na pola trake, pa tako u koloni od recimo tri trake vi vidite šestoro kola koja voze skoro paralelno. Takođe, egipatski vozač ne voli da se u potpunosti obaveže na jedan komad puta ili trake. Uvek vozi levo-desno, bez najave prestrojavanja i uvek je u potrazi za minimalnim razmakom između nekih kola gde će se bez pardona uglaviti.
Što se pešaka tiče, oni su svuda. Na trotoaru, na ulici, gde god se okrenete, vidite nepreglednu masu automobila, motora i ljudi, pomešanih, a često se tu uglavi i poneki magarac kao ravnopravni učesnik.
Kao pešaku, ne vredi vam da tražite semafore ili pešačke prelaze. Ako i naiđete na neki semafor, on uglavnom stoji neosvetljen i bezbojan, čisto kao spomenik haosu koji se dešava ispod njega. Dakle, ne postoji posebno pogodno mesto koje bi vam obezbedilo prelazak ulice. Možete da duboko udahnete, zakoračite i nadate se najboljem – ukoliko ste hrabri. Ukoliko ste kao ja, možete da vrebate grupicu namernika koji planiraju da pređu ulicu i da im se priključite. Druga opcija, koju sam takođe uspešno isprobala, važi za slučajeve kada ne možete da nađete grupicu pešaka kojoj ćete se privaliti. Tada jednostavno stojite na ivičnjaku i ne pokušavajte da sakrijete da ste khavaga. Uskoro će se neki lokalac (obično to bude neki prijatan deka) sažaliti na vas i prevesti vas preko ulice.
Sada možemo da se vratimo na sam početak i fotografiju moje izuzetno ljubazne vozačice Ubera. Na vožnju nisam imala nikakvih zamerki. Međutim, nešto mi je jednostavno nedostajalo u kolima, a nikako nisam mogla da shvatim šta. To što su zadnja stakla bila potpuno mračna, pa uz to i blokirana gomilom jakni me više ni ne iznenađuje, ali to da je nepotrebnost retrovizora toliko istaknuta time da je jednostavno uklonjen iz kola je bilo nešto sasvim novo za mene. Što se tiče same vožnje, nije kao da bi retrovizor pravio bilo kakvu razliku jer, kao što smo rekli, ionako se ne upotrebljava. Tek kad smo praktično stigle, a ja pokušavala da joj uhvatim pogled u retrovizoru, shvatila sam da sam khavaga.